Koliko vas auto realno košta godišnje - primer obračuna

Godišnji trošak automobila se retko poklapa sa onim što vlasnik pretpostavlja, i razlog je uvek isti: u glavi se vodi gorivo i registracija, a ne vodi se gubitak vrednosti, gume, redovno održavanje i popravke koje se ponavljaju svake druge godine. Kada se sve stavke sabere, ukupan iznos je po pravilu znatno veći od procene.

Ispod je struktura obračuna po stavkama, sa tabelom koju popunjavate svojim brojkama. Cilj nije da se vozilo prikaže kao skupo, nego da se zna sa čim se poredi kada dolazi odluka o zameni vozila ili o većoj popravci.

Sedam grupa troškova

Trošak vozila se deli na sedam grupa, od kojih su tri fiksne i ne zavise od toga koliko vozite.

Gubitak vrednosti je najveća nevidljiva stavka

Vozilo je jedina veća kupovina koja gubi vrednost svakog dana, a taj gubitak se ne plaća mesečno pa se ne primećuje. Plaća se odjednom, u trenutku prodaje, kada se vidi razlika između kupovne i prodajne cene.

Krivа gubitka nije ravna. Novo vozilo najviše izgubi u prve tri godine, pa se pad ublaži. Polovnjak stariji od desetak godina gubi malo u procentu, ali njegov trošak prelazi u drugu grupu, u popravke. Zato poređenje "novo ili polovno" nije poređenje cene kupovine nego zbira gubitka vrednosti i popravki.

Za vozilo koje se drži dugo, gubitak vrednosti se izračunava jednostavno: razlika između kupovne cene i procenjene prodajne cene, podeljena brojem godina korišćenja. Dokumentovana istorija servisa direktno utiče na tu prodajnu cenu, kako je razloženo u tekstu o servisnoj knjižici vozila.

Fiksne obaveze se plaćaju i kada vozilo stoji

Registracija, obavezno osiguranje i tehnički pregled su godišnja obaveza bez veze sa kilometražom. Vozilo koje pređe 5.000 kilometara godišnje ima isti fiksni deo kao ono koje pređe 30.000, pa mu je trošak po kilometru višestruko veći.

Drugo vozilo u vlasništvu nosi ceo fiksni deo

To je računica koja se javlja kod vlasnika sa dva ili više vozila. Drugo vozilo, koje se koristi retko, nosi ceo fiksni deo za mali broj pređenih kilometara. Kada se ta brojka izračuna, odluka o zadržavanju drugog vozila se donosi na osnovu podatka, a ne na osnovu osećaja da je "korisno da bude tu".

Održavanje se planira, popravke ne

Redovno održavanje je jedina grupa troškova koja se može predvideti u dinar, jer se intervali znaju unapred. Zamena ulja i filtera, veliki servis na svom intervalu, tečnosti i zupčasti kaiš kada dođe rok.

Popravke su druga priča i one se ne planiraju po stavci nego po iznosu. Praktičan način je da se za vozilo starije od deset godina svake godine odvoji rezerva, a njena veličina se izvodi iz prethodne dve godine, iz sopstvenih računa. Vlasnik koji vodi evidenciju ima tu brojku, a vlasnik koji je ne vodi svaku popravku doživljava kao iznenađenje.

Stavke koje se u toj grupi najčešće ponavljaju su kočnice, delovi trapa, akumulator i, kod vozila sa većom kilometražom, kvačilo. Kada se menjaju i po čemu se prepoznaju, razloženo je u tekstovima o redovnom održavanju vozila i o zupčastom kaišu.

Trošak po kilometru je brojka koja se poredi

Ukupan godišnji iznos je koristan za budžet, ali za odluke je bolji trošak po kilometru. Dobija se deljenjem ukupnog godišnjeg troška pređenom kilometražom, i to je brojka koja se može uporediti sa alternativama.

Ta brojka odgovara na tri pitanja koja se kod vlasnika javljaju stalno. Da li se isplati zadržati drugo vozilo. Da li je popravka od velikog iznosa na starom vozilu bolja od kupovine drugog. I koliko zaista košta put koji se planira, jer gorivo nije ceo trošak putovanja.

Kako se dolazi do svojih brojki

Sve stavke iz tabele postoje u računima koji su već izdati, samo su razbacane. Sabiranje na kraju godine iz sećanja daje iznos koji je po pravilu potcenjen, jer se zaboravljaju male stavke koje se ponavljaju.

Način koji radi je jednostavan i ne traži trud: svaki trošak se upiše u trenutku nastanka, sa datumom, kilometražom i kategorijom. Posle godinu dana pregled po mesecima pokazuje ne samo ukupan iznos nego i kada trošak dolazi, što je korisnije od godišnjeg zbira.

Zaključak

Realan godišnji trošak vozila obuhvata sedam grupa, a dve najveće su po pravilu one koje se ne plaćaju mesečno: gubitak vrednosti i popravke. Fiksne obaveze se plaćaju i kada vozilo stoji, pa vozilo sa malom kilometražom ima visok trošak po kilometru. Brojka po kilometru je ta koja se poredi sa alternativama.

Ako želite da se troškovi registracije, guma, goriva i popravki vode po mesecima, sa grafikonom i po vozilu, to je ono što MojaEGaraža radi za ceo vaš vozni park, bez tabela i bez sabiranja na kraju godine.